(Foto: Tom van Hoogstraten on Unsplash)
Stolicu, na kojoj sedim dok pišem, stalno drže četiri nogara, kao četiri verna oslonca ili postamenta, koji i jesu i nisu tu. Jesu mi u podsvesti, nisu mi u svesti. Preteča su ravnoteže. Stabilne i celovite, od koje se duh može vinuti, jauk utihnuti, odjek se u duh pretvoriti pa se i on tako vinuti – kao dah u ostareli huk – ma, seme svega toga može ni iz čega izrasti i sazreti.
Ali, ako mi je bila namera da pišem, stvaram delo koje pretenduje umetnosti – a jesam nekoć bio namerio da zamrljam papir intimnim razgovorima sa samim sobom – onda sam svestan te podrške, tog temelja koji sve drži, tih večnih konstanti koje nemir pretvaraju u svemir, hir u mir, a koje nepogrešivo iz podsvesti dolaze. I da bih učinio namereno delo, dodelio sam nogarima – tim nogarima moje stolice – imena. Jer razmišljam ovako: sve što je vredno trebalo bi da ima ime, da ga nosi i da se ponosi time. Ako pak nema imena, da mu se ono s ponosom dodeli. Te da se to ime – ta reč kao pojam za fenomen – dobro upotrebiti, e da bi fenomen jače i dalje dobacio, pogodio metu, ovaplotio se i ostvario.
Oslonci, ili moji postamenti, nisu samo četiri nogara stolice, koja u jednoj pesmici vode do ulice Milice. Već je svaki od njih i po jedan kip, po jedna dimenzija, jedan um koji mene dugo, strpljivo i uporno gura odozdo, e da bih jednoga dana i ja bacio nešto ka gore: možda i dobacio do „ka“ ako ne bih uspeo do „gore“.
Ali svakako da bih nekome oslonac ili postament postao, ili tričavi nogar bez kuka i muka, taman bio bar jedan od njih četiri. Moji temelji, oslonci, postamenti, to jest nogari moje metafizičke stolice, te intimne harmonije, zovu se:
- Ljubav
- Emocije
- Filozofija
- Verologija
Pa sam u tom smislu svakom svom nogaru, tom metafizičkom osloncu za stolicu, dodelio po jedan ciklus pesama, nazvavši ih slovom – i to bukvalno samo jednim slovom – ovako:
L – ciklus Ljubavi: nogar koji, osim mene, podupire i preostala tri nogara.
E – ciklus Emocija: nogar koji, osim čistote, preuzima podvige i grehe preostala dva nogara.
F – ciklus Filozofije: nogar koji, osim nauke, gleda šta podupire preostali jedan nogar.
V – Ciklus Verologije: nogar koji, osim vrline, drži sklad i harmoniju, tu kvadrofoniju sva četiri nogara.
O autoru
