(Foto: Michael Bader on Unsplash)
Tih dana naša planina je bila puna betona, miksera, oplata, šalunga, dizalica, bagera, rovova, maltera, cementa, crepljika, blokova, žice, armature, keramike, peska, kamena. Izgleda da je nicalo nešto veliko, kao da se rađa novo godišnje doba; doba građevinarstva neo-Jure na ura.
Gledano još jednim očima, malo odmetnim od mejnstrima, taman za kakav dobar sajdstrim, delovalo je kao da neko rekonstruiše Vavilonsku kulu bez građevinske dozvole. Ali neko ko je platio. Ja sam tu arhitekturu nazvao „Manhattan konceptualizam” i svrstavao je među šalung-mikser-realizam, kraće: ŠMR umetnost. A duže, to je bila prolazna arhitektonska umetnina novog doba, takoreći novog godišnjeg doba betona, u kojoj će jednoga dana istorija umetnosti izučavati fenomen lošeg ukusa. Ili, kako umetnost tranžirati u haotičan skup seciranih umetnina. A skraćenica ŠMR će se čitati maštovito.
Dugo se pričalo da će novo godišnje doba ura-građevinarstva započinjati ura-gradnjama na neobičnim i egzotičnim mestima. U vodama reka, jezera, mora, pa i okeana, svakako u velikim vodama, jer će se poukama dobre-bolje-najbolje prakse kretati od ura-gradnje megalomanskih akvarijuma. Gradnja u orbitama je ostavljena za narednu ura-fazu.
Neko veliko ushićenje je zahvatilo arhitekte i ura-građevinare, tako da su mislili da su smislili nešto najveće ikad moguće. To realno doba, kako su ga još zvali, po njihovom mišljenju biće značajnije od doba Jure, Krede, i piratske Atlantide – u svoje mišljenje su verovali, beše im to jedina vera. Ubedili su i narod, pa je i on prostodušno poverovao, prosta im duša. Još ranije se pričalo da je Atlantida imala samo to jedno godišnje doba – doba izgradnje, dogradnje, ugradnje, opet ugradnje, rekonstrukcije i adaptacije. Takvu vrlu priču vrlo
je proturilo Društvo slobodnih arhitekata, u nameri da unese veo mistike u svoj naum nove realne umetnosti, tehnikom ura-gradnje.
Zamalo nije uvedeno novo godišnje doba koje bi trebalo zvati Beton Arhitektura i Građevinarstvo, skraćeno BA&Gra. Ne bi bilo dozvoljeno menjati ga kroz padeže u svakom kontekstu, ali narod ne bi mogao odoleti. Toliko toga je beton-ura-građevinarstvo menjalo, da je preteklo čak i prirodu. Promene su bile brze i neverovatne, niko nije pošteđen. A zna se da se godišnja doba konstituišu kada se nešto globalno i krupno promeni, nešto što se ne da skriti, što se svakoga tiče i dotiče. Tako je upravo bilo budući da su sveprisutna beton-arhitektura i ura-građevinarstvo postali globalna pojava koja nikoga na planeti ne zaobilazi, niti ostavlja
ravnodušnim – komplikovana im duša.
Eto, zato se zamalo nije desilo da se ne usvoji godišnje doba – BA&GRa. Međutim, čak i ako ne bi bilo usvojeno, u narodu bi ipak ostao običaj da se doba beton-ura-građevinske sezone tretira kao godišnje doba koje upražnjava svetkovine Velikog mrsa; čak se sme preklapati i sa Velikim postovima; naravno, samo u fuzzy („zamućen, nejasan”, eng.) zonama. Ako ništa od svetkovina, a ono bar po koja žrtva da mu se prinese, nešto
sitno, recimo pile na temelju, a posle vo na tornju. Iako su isprva političari, akademici, pa i crkva, pokušavali da utiču da se to ne radi, te da se nekako izuobičaji i odnaroduje nešto tako neprirodno i bolesno, a pre svega nepostojeće i nemoguće, svaki njihov trud je dodatno dolivao ulje na vatru, običaj se sve čvršće i čvršće vezivao
za narod. Neki su počeli da ga slave i kao slavu svetog ŠaMaRa i presvete BA&GRe, i to sve u inat političarima, akademicima i popovima.
A kako su to ova trojica: političar, akademik i pop, dolivali ulje na vatru? Pa, jednostavno: U to vreme se razmišljalo o promeni demokratskog sistema – da se pređe na KGB (sećamo se koeficijenata glasača birača). Pa se zato političarima ništa nije verovalo, jer to što su zagovarali nije nimalo demokratski, već utopistički sa tendencijom ka distopiji („Utopija je kada ima nade, distopija je kada nema nade”, iz romana „Livia Konstanca”). Narod je posumnjao da su političari opet smislili neku korist za sebe, s obzirom da je pozadina svakog njihovog delovanja i zagovaranja nečega i koječega korist. Samo se ne zna kako su je zamislili ovaj put. Ali, javljalo se pitanje kako su političari mogli da namaknu sebi visoke KGB koeficijente (mnogo veće od propisanog 0,1), a da ne kloniraju i ne plagiraju sve, pa čak i mrtve, i žive, i sebe, i diplome?
Hm, nema drugog načina, ili ja ne mogu da se setim? Čak niko nije verovao ni u vremensku prognozu na državnoj TV, jer su njome upravljali političari. I kalendar je bio sumnjiv sa iste te TV, pošto su im svi utorci bili
isti, a znamo da nisu. Eto, tako su političari dolivali ulje na vatru. Elem, bolje bi bilo da su ćutali o novom godišnjem dobu. Trebalo je da akademici deluju znanjem, pameću, logikom, naukom, umetnošću, kako treba i kako dolikuje onome za šta slove. Međutim, oni su davali izjave uzvišenom terminologijom svetaca, čiju su retoriku uvežbali do perfekcije. Mali su im bili pijedestali sa kojih su se visokim rečima obraćali sitnom narodu.
Što narod sitniji, to im više reči izlaziše iz nelepih, pogužvanih i neočešljanih sedih brada, koje su bile sve samo ne arhetipske. Obraćali su se s visine, takoreći, toj narodnoj kulturnoj nejači spram njih divova i bizona, umesto da pijedestale i ostale astale prepuste popovima. Reči su im bile toliko akademske, pametne, strane, stručne i visoke, da ste sa njima mogli biti samo na Vi. A popovi su se bavili politikom, pa su prošli kao političari. Dakle, da ne ponavljam kako su prošli.
U najkraćem: Političari su bili pred ukidanjem. Akademici su pričali kao popovi. Popovi su pričali kao političari, pa su se zamalo samoukinuli i potkinuli. Ljudi behu pometeni, ko zna koliko dugo. Preostala godišnja doba su krenula sa zakašnjenjem, čekajući rasplet. Neka su zamalo zakržljala od čekanja, jer je potrajalo. Niko ne zna koliko je sve to trajalo; tek, vreme se nije pomerilo. I ono je čekalo, tako da se nije ni merilo. Naišle su brige i bojazni da se neka godišnja doba više ne bi mogla, niti dala oporaviti i obnoviti, ikada. Izgleda da su atrofirala, mada se o tome nije javno govorilo.
Ako bi ko umeo razmišljati ozbiljno, zaključio bi da bi to bilo zaista žalosno! Bolje jedno globalno otopljavanje, meteor posred okeana i par ledenih doba duha, od jedne ŠaMaR umetnosti i njenog godišnjeg doba/nedoba BA&GRe. Od svetog i presvete, koji ne svetle.
O autoru
