(Foto: Marek Studzinski on Unsplash)
Skupe se reči na gomilu. Htele bi napolje, da se pokažu, ali im nešto ne da.
Stiskaju se, udaraju jedna o drugu, grče se i prave nered – prvo u glavi, a onda u stomaku.
Pitaš se, otkud reči u stomaku? To su sve one neizgovorene reči koje nisu imale pravo da se iskažu. A ko im je uskratio to pravo? Ako si se ikada tako osećao, onda si sam jedini krivac za te reči u stomaku.
Međutim, te reči u tebi nisu neprijatelji. One su samo tvoji nepriznati delovi koji očajnički žele da budu saslušani.
I nije više stvar u tome gde su, već kakvu će štetu napraviti ako ne budu oslobođene. Žive u tebi kao zatvorenici kojima se nije ni sudilo, a na kraju će biti okrivljene kada do štete dođe. Narušiće ti zdravlje, a sve je moglo biti drugačije samo da si im dao slobodu dok su još bile u glavi.
Kada reči predugo ostanu u stomaku, one se “pokvare”. Pretvaraju se u anksioznost, grč i kiselinu. Telo uvek plati račun koji um odbija da plati.
A kada ventil konačno pukne, te reči obično izlete kao stampedo – eksplozivno, besno i destruktivno. I onda okolina kaže: “Pogledaj kako reaguješ”, zaboravljajući ili ne znajući da iz tebe ne govori trenutak, već meseci ili godine nakupljenog ćutanja.
Zato predupredi štetu i sačuvaj svoje zdravlje. Pusti reči da budu izgovorene na vreme. Možda će nekada biti teške ili neprijatne, ali veruj – šteta koju će napraviti u spoljašnjem svetu uvek je manja od one koju prave u tebi ako ih prećutiš.
O autoru
