Donatorska akcija "Povezivanje generacija" u kampusu novosadskog univerziteta
Kod fontane u univerzitetskom kampusu u Novom Sadu se u utorak 9. juna dogodilo nešto što je bilo mnogo više od još jedne donatorske akcije. „(Po)vezivanje generacija“ okupilo je bivše i sadašnje studente, novinare, profesore, građane i prijatelje slobodne misli oko jednostavne, ali snažne ideje – da se iskustvo i nasleđe onih koji su decenijama branili pravo na istinitu reč pretvore u konkretnu podršku novoj generaciji koja danas pokušava da radi isti posao.
Akcija je bila posvećena preminulim novosadskim novinarima Petru Petroviću i Janu Brizi, kao i inženjeru Jovanu Stošiću. Njihove knjige, kravate, lični predmeti i uspomene našli su se na stolovima između Fakulteta tehničkih nauka i Pravnog fakulteta, gde su građani donacijama mogli da ih preuzmu i tako pomognu studentskim medijima sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta.
Jedna od organizatorki događaja, novinarka Branislava Opranović, istakla je da je suština cele akcije upravo u kontinuitetu borbe za znanje, profesionalizam i slobodu izražavanja.
„Jednom novinar – uvek novinar“, rekla je Opranović u razgovoru pre početka programa, podsećajući da danas među okupljenima stoje i nekadašnji studenti ljudi kojima je događaj posvećen, ali i njihovi studenti, pa čak i treća generacija mladih ljudi koji ulaze u novinarstvo.
„Poenta je da Novosađani shvate da studente ne treba podržavati samo deklarativno. Potrebno je osmisliti akciju, pomoći im konkretno i učestvovati. Neće se izgubiti ni ideja da mora da postoji borba, znanje i novinarstvo.“
Tokom programa više govornika podsetilo je na značaj trojice ljudi čija su imena stajala iza ovog susreta. Branislava Opranović evocirala je uspomene na Petra Petrovića, Jana Brizu i Jovana Stošića, ističući da bi oni danas nesumnjivo bili uz studente.
„Pera bi otvorio vrata Nezavisnog društva novinara Vojvodine, hranio studente i pravio sa njima novine. Briza bi bio sa svojim studentima na fakultetu, a Jovan Stošić bi ih učio da ozbiljno razmišljaju o gradu, struci i odgovornosti.“
Posebno emotivno obraćanje imao je novinar Igor Mihaljević, nekadašnji Petrovićev saradnik. Govoreći o svom kolegi, prisetio se njegove gotovo dečačke strasti prema novinarstvu.
„Kada bi naišao na dobru priču, bio je uzbuđen kao da ima sedamnaest godina. Delio je tu energiju sa svima nama i činio redakciju moćnom.“
Mihaljević je okupljenima poručio da sloboda, demokratija i profesionalni standardi nisu trajno osvojene vrednosti.
„Ništa nije dato zauvek. Dovoljna je jedna generacija da zaspi i pomisli da su sloboda i demokratija nešto što se podrazumeva. Zato su potrebni budnost, etika, znanje, kritičko mišljenje i dijalog.“
Na važnost prenošenja iskustava između generacija ukazali su i studenti koji danas rade u studentskim medijima.
Student komunikologije Luka Opruc ocenio je da današnja generacija nastavlja borbu koja traje decenijama.
„Treba da učimo od starijih generacija, ali i da procenimo šta možemo da uradimo bolje. Ono što je dobro ne smemo da odbacimo.“
Za Borisa Radića, studenta žurnalistike i novinara studentske redakcije Odjek, događaj je bio prilika da mladi novinari upoznaju ljude koji su svojim radom postavili standarde profesije.
„Važno je da učimo kako se prati novinarski kodeks i kako izgleda odgovorno izveštavanje.“
Posebnu zahvalnost organizatorima uputila je Tijana Doroški iz redakcije Odjeka. Ona je istakla da studentski mediji danas funkcionišu uglavnom zahvaljujući ličnom entuzijazmu svojih članova.
„Nemamo gotovo nikakvu opremu. Imamo svoje telefone, svoje laptope i dobru volju. Zato nam ova podrška mnogo znači. Možda ćemo prvi put moći da nabavimo nešto što ćemo koristiti svi zajedno.“
Upravo u toj rečenici možda je najbolje sadržana suština čitavog događaja. Nisu se juče u kampusu prikupljala samo sredstva za mikrofone, bubice ili tehničku opremu. Prikupljalo se poverenje. Povezivale su se generacije koje su nekada otvarale prozore kroz koje je javnost mogla da čuje istinu sa generacijom koja danas traži nove načine da tu istu istinu učini vidljivom.
Dok su građani uživali muzičkom programu koji su pripremili momci iz benda “Plavi ptičić”, razgledali knjige, grafike, stare kravate i lične predmete ljudi koji su ostavili trag u novinarstvu i javnom životu Novog Sada, postajalo je jasno da naziv akcije nije slučajno izabran. Jer neke veze ne nastaju između ljudi koji se poznaju, već između ideja koje nadžive svoje autore.
A upravo te ideje su ovde pronašle nove čuvare.
O autoru
Izvanredno. Hvala!