Duško Domanović u Baru Diego (Foto: Dragan Milanović)
Nije bilo muzike, ali ritma jeste. Nije bilo bine, ali je svaka izgovorena reč pronalazila svoj put do publike. U intimnoj atmosferi novosadskog Bara Diego, Duško Domanović održao je „Književnu igranku“, veče na kojem su se poezija i proza smenjivale sa humorom, gorčinom i dugim aplauzima.
Na stolu su bile njegove knjige – od „Nedelje popodne“ i „Ono što smo bili“, do najnovije zbirke „U tuđim gradovima…“ Pred publikom se našao autor koji svoju književnost ne čita, već je uživo proživljava. Oni koji su ga već slušali znaju da Domanović svoje stihove govori gotovo glumački, snažno, često na ivici glasa, kao da svaku pesmu ispisuje iznova dok je izgovara. Upravo takav utisak ostavio je i ovog puta.
Njegova poezija teško pristaje na jednostavne žanrovske odrednice. U njoj se prepliću crni humor, socijalna stvarnost, ljubavni porazi i nežnost prema „malim“ ljudima, psima lutalicama i svima koje društvo lako zaboravlja. Domanović piše jezikom ulice, kafane i svakodnevice, ali upravo iz tog jezika izvlači snažne pesničke slike koje ostaju dugo nakon poslednjeg stiha. To se moglo osetiti i među publikom, koja je jednako glasno reagovala na duhovite opaske koliko i na stihove koji su donosili tišinu.
Posebnu težinu večeri davala je autorova neposrednost. Između pesama govorio je o njihovom nastanku, o životu, pisanju i ljudima koji su ih inspirisali, brišući granicu između književnog nastupa i razgovora sa publikom. Takva bliskost odavno je postala zaštitni znak njegovih nastupa, koje sam autor opisuje kao potrebu da poeziju izgovori glasno i do kraja.
U vremenu kada književne večeri često ostaju zatvorene u uske kulturne krugove, Domanovićeva „Književna igranka“ pokazala je da poezija i dalje može da bude živa, uzbudljiva i komunikativna. Nije potrebno poznavati savremenu književnu scenu da bi se razumeli njegovi stihovi. Dovoljno je nositi sopstvena iskustva, jer se upravo njima njegova poezija obraća.
Bar Diego se tako na jedno veče pretvorio u mesto gde su se reči pesnika slušale gotovo kao koncert. Aplauzi koji su pratili kraj programa bili su potvrda da dobra poezija, kada je izgovorena iskreno, i dalje uspeva da pronađe svoju publiku.
O autoru
