(Foto: Donald Giannatti on Unsplash)
Nekako se podesilo – verovatno istorijskim usudom ili udesom – da se čast čoveka zameni ili izjednači sa imetkom. Pa su ljudi krenuli, za ne verovati, da se razmeću svojim domaćinstvom čak i materijalno siromašni ljudi, i to pre svega po rođendanima, svadbama, slavama i ostalim gozbama (slava je odavno gozba). Stalo im je da se pokažu, prikažu, da nekoga „časte”.
Kako bi se takav čin nazvao čašću, ista je redefinisana, i od moralne postala materijalna kategorija. Jer, lakše je tako: ponuditi nekoga jelom i pićem, platiti u kafani, kumove bogato dočekati i još bogatije ispratiti. Tu mora svega da bude, da se nalije, dolije i prelije, da se svari i prevari, i to sve dok ti ne pozli i dok se ne povrati.
Domaćin bi tada bivao ponosit (sit ponosa) jednom jedinom mišlju: – Ma nek su videli, nek se priča ko je pravi domaćin! Tako bi mu rasla „čast”. A opet, s druge strane, isti ti ljudi, u nekakvim drugim ulogama i prilikama, hvalili bi se svojim siromaštvom koje su, evo opet, izjednačavali sa čašću. Te druge uloge se dešavaju kada su oni kome gosti. Tada su mali, skrušeni, zanemoćali, jeftini, na kraj-s-krajem ličili i tako žanrovani bili – perfektni nutkani „častoljubivi” glumci. A gazda, domaćin, znao bi da to oplakuje nekom tuđom, veštačkom a ubedljivom, empatijom, koju mu je teško dugogodišnje iskustvo glumačke uloge vrlog i vrsnog domaćina podarilo. Ali bi istovremeno znao i da nastavi sa nutkanjem do prelivanja svega i svuda – jer, ako stolnjak nije mastan, onda ništa nije, već, sramota je.
Elem, ljudi bi plaćali i šta treba i šta ne treba, kako bi posle moglo da se kaže da su platili, ili kako ne bi moglo da se kaže da nisu platili. Jer, kod njih važi čast novca, maltene zakon sa dva člana:
- Platiše mi – ostadoh čestit.
- Platih im – ostadoh častan.
Preambula, ili podnaslov nepisanog zakona im je: Novac je mera poštenja.
A to doba, čuveno „staro buduće doba”, vidi kao preko svake mere ugađajuće lakomom narodu kome dlaka „časno” i nužno niče niz vetar, e da bi se lako pomazio, ili maženju u nuždi podao i podvrgao. Kao i ugađajuće doba lakomoj i nutkanoj sujeti – podilaženje časti kakva još nije viđena. Sve mora biti perfektno uređeno, socijalizovano. I samovolja je legalizovana. Čak je kasnije uveden i onaj strani termin, all inclusive, kao „Sekretarijat za samovolju i čast bez portfelja”, ili kraće: „Samousluga časti”.
O autoru
