Scena na festivalu Novi Tvrđava Teatar (Foto: Kristina Savić)
Nebrojeno kulturno-umetničkih događaja u Srbiji suočava se sa istom krizom. U društvu u kojem za održavanje predstave nije dovoljno to što ona ima umetničku svrhu, ona mora da se snalazi sa prostorom i budžetom. Jedine plodove koje ova umetnost u Srbiji može da ubira danas jeste dobra volja njenih uživaoca. Trenutno to nije državni budžet za kulturu, iako bi trebalo da se njegova podrška podrazumeva.
Umesto u Vili Stanković, Novi Tvrđava Teatar pod kredom „Idemo dalje“ ovaj 13. put je održan u dvorištu Akademije umetnosti u Novom Sadu. Jugoslav Krajnov, predsednik saveta festivala, ukazao je na nedostatak sredstava za njegovo održavanje i zahvalio se Akademiji na ustupljenom prostoru.
„Naše izvorno mesto i ono mesto koje je vezano za naš statut je Vila Stanković, međutim mi zbog poslednje dve godine ne dobijamo nikakva sredstva, a trenutno je renoviranje Vile u Čortanovcima, pa nismo mogli tamo da održimo festival. Zahvaljujuči divnim ljudima Akademije umetnosti, kojima se ovom prilikom zahvaljujem, vi ćete sad imati priliku da pogledate predstavu u jednom fenomenalnom prostoru, zahvaljujući dekanu profesoru Zoranu Krajišniku“, rekao je za Domus gospodin Krajnov.
Dvorište, a na sredini – Tvrđava. U takvom ambijentu su ljubitelji teatra prethodnih pet dana festivala uživali u predstavama. Kroz različite žanrove, glumci su publiku uvukli u svoju Tvrđavu. Ni zidovi dvorišta i visoko drveće nisu bili dovoljna ograda od buke i sveta. Bilo je potrebno prići bliže, posvetiti se nečemu vrlo intimnom, osetljivom i dragocenom.
„Mislim da je publika zadovoljna i nadam se da će sve predstave koje u budućnosti budemo igrali u prostoru Vile Stanković – reprizne biti i u Novom Sadu, ovde u dvorištu Akademije umetnosti. Naravno ako nam ovi naši dobrotvori, odnosno svi zaposleni na Akademiji to dozvole. Moram da kažem da se mi ovde zaista osećamo jako prijatno, i svi mi umetnici koji smo iz večeri u večer ovde zaista imamo divne uslove. Festival protiče u najboljem redu i nadam se da će tako biti i večeras“, naveo je gospodin Krajnov.
Sukob i primirje u „Predstavi koja nema ime”
Iščekujući dodelu nagrada, u završnici festivala mogli smo da pogledamo „Predstavu koja nema ime“ Teatra Ulica iz Beograda. Koja je šetajući od Čehovljevog Galeba do AI robota (uz realističan reklamni blok) ispričala priču o odnosu između muškarca i žene. Predstavljeni kroz simultanost događaja i osećanja koji su bili, dešavaju se i biće prisutni u čovekovom biću dok postoji – sukob i primirje (kako glumac kaže: „Mir je nemoguć, zato primirje“).
Ivana Radoman, jedna od četvoro glumaca u sastavu Teatra Ulica za Domus je rekla da komičan pristup najbolje prilazi suštini.
„Ideja predstave je zapravo o muško-ženskom odnosu i o poziciji žena i muškaraca u svetu kroz apsurd, kroz neku apsurdnu komediju. Mislim da se kroz komediju najbolje vide neke istine. Kao Nušić koji je stavljao lupu na određena društva, tako i mi ovde radimo sa muškarcem i ženom. I to tako da jedna žena ili jedan muškarac može da igra više likova. To smo nekako objedinili u ovoj predstavi. Nadamo se da je publika došla do te srži i smejala se i uživala sa nama”, prenosi Ivana.
Kakav je osećaj bio u Tvrđavi, odnosno sa scene, saznali smo odmah nakon odgledane predstave.
„Upravo smo završili igranje. Moram da priznam da sam se jako lepo osećala i tokom igranja i inače. Energija u ekipi je bila uzbudljiva i svi smo jedva dočekali Novi Tvrđava Teatar. Imali smo pauzu od dva meseca, ali i čak sa tom pauzom smo nekako uspeli da odigramo sve bez nekih velikih grešaka. U predstavi ima mnogo promena, mnogo menjanja likova i nekako smo uspeli da odradimo sve okej, nadam se da je žiri takođe zadovoljan. Super smo se osećali ovde, u Novom Sadu, osetili smo predivnu dobrodošlicu, tako da, generalan utisak je stvarno fenomenalan”, istakla je Ivana.
Dodela nagrada: Nova ili stara – farsa je najbolja
Značaj festivala Novi Tvrđava teatar pokazale su i nagrađene predstave. Stručni žiri činili su glumica Srpskog narodnog pozorišta Sanja Mikitišin, dramaturškinja Divna Stojanov i teatrolog Svetislav Jovanov. Njihova odluka bila je da svakoj predstavi prethodnih dana dodele nagradu, a da je najbolja predstava „Šovinistička farsa (na nov način)”. Za ulogu Slobodana Mihajlovića u ovoj predstavi, nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena je Đorđu Pantoviću.
„Gledali smo Šovinističku farsu prvo veče. Mi svi znamo onu čuvenu šovinističku farsu, sa Predragom Ejdusom i Josifom Tatićem, u režiji Egona Savina, ovo je neko novo čitanje, neki novi mladi glumci su se pojavili, koji igraju taj tekst Laleta (Radoslava) Pavlovića. Vrlo zanimljiva neka nova sveža tumačenja, tako da je publika bila veoma zadovoljnа“, istakao je gospodin Krajnov.
Specijalna nagrada žirija za kolektivnu igru, dodeljena je ansamblu studenata glume Fakulteta savremenih umetnosti „za izuzetno visoku glumačku zrelost, ujednačenost i scensku energiju“ u predstavama „Sterija naš savremenik ” i „Kod psihijatra”.To su dve studentske predstave FSU u Beogradu.
„Sterija naš savremenik” se pokazao divnim tumačenjima, s motivima zle žene, ženidbe, udadbe i slično. Vanja Đenadić je osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu za uloge Tode, Ljube i Sultane u ovoj predstavi. „Kod psihijatra” je njihova druga predstava, koju smo mogli videti u utorak. Posebna nagrada „Milan Gutović” dodeljena je Ivani Sandić za uloge Agnica i Piade u predstavi „Sterija naš savremenik” i ulogu Bojane u predstavi „Kod psihijatra”.
„Vrlo zanimljiva predstava. To su mladi ljudi, studenti koji su neka svoja lična iskustva ili neke traume koje su čuli – sve su preneli na scenu. Publika nije disala sat vremena, a zbog opasnosti od kiše igrali smo u multimedijalnom centru Akademije umetnosti, bilo je prepuno“, navodi glumac.
Specijalna nagrada za inovaciju u muzičko-scenskom izrazu, dodeljena je autorskom timu izvođačima predstave „Fanfekts” (Fun factѕ) u produkciji Reflektor teatra „za hrabar, žanrovski osvežavajući iskorak u savremеnom muzičko-scenskom jeziku“. Predstavu je publika imala priliku da pogleda drugog dana festivala.
„To je predstava zaista višestrukog laureata festivala. Jedna vrlo angažovana predstava, jedna vrlo visokoenergetska predstava sa snažnim porukama, koja je zaista podigla publiku na noge”, istakao je gospodin Krajnov.
Više sluha za kulturu već sledeće godine?
Novi Tvrđava Teatar ne okuplja ljubitelje pozorišta samo da bi im dodelio nagrade. On otvara mnoga vrata i donosi razna nova iskustva.
„Značaj festivala je ogroman. Svi imamo priliku da dođemo i da igramo, da nas vidi i neka druga publika koja bi onda možda došla kod nas u pozorište. Takođe upoznavanje sa novim ljudima kroz industriju, neka drugačija scena. Ja sam se večeras osećala potpuno drugačije nego inače, pošto je ovo neka nova scena, neka nova energija. Evo oko nas je i drveće, napolju smo i moram da ti priznam da sam oduševljena ovim festivalom i jako bih volela da se ponovo vratim“, navodi Ivana Radoman.
Uloga festivala je i da okuplja ljude, da ih zbližava i, kao svaki pozorišni, filmski i drugi kulturni festival, on poziva na razgovor kroz koji bismo razumevanjem njega, bolje razumeli sebe a onda i celo društvo. Samo je pitanje da li ga dovoljno dobro slušamo?
„Ja se nadam da će iduće godine biti bolje, i da ćemo iduće godine imati festival u jednom društvu koje će imati više razumevanja za umetnost, za kulturu, a kako smo i u jednoj prosvetnoj ustanovi – za prosvetu. Nadam se da će biti više sluha za kulturu, za umetnost, za pozorište, i za ono što pripada duhu i lepoti, a ne samo materijalnom“, istakao je za Domus gospodin Jugoslav Krajnov.
O autoru
