U prepunom prostoru MC NS Riders u Novom Sadu, u nedelju uveče našlo se mesta za sve koji su želeli da dođu. Nije bilo mesta samo za ravnodušnost. Treće izdanje humanitarne akcije „12 svirki za 12 života“ spojilo je ono što lokalna scena ume najbolje: muziku, zajedništvo i potrebu da se reaguje kada je najvažnije. Povod je bio obeležavanje prve godine rada portala SvirkeNS, ali i prikupljanje sredstava za lečenje novosadske novinarke Branke Pavković.
Umesto klasične rođendanske proslave, organizatori su odlučili da jubilej pretvore u akciju. „Godinu dana postojimo i hteli smo da to obeležimo na najlepši mogući način – da pomognemo nekome“, kaže osnivačica portala Maja Uzelac. „Ovo je već treća humanitarna svirka, a ovog puta smo izabrali Branku Pavković, našu koleginicu novinarku. Sredstva su joj hitno potrebna i želeli smo da pokrenemo lavinu, da i drugi ljudi krenu da pomažu.“
Veče je otvorio bend Stare Kuke, a energija se brzo prelila na nastupe The Wildbird i Crockett. Završnicu je preuzeo bend Rok Apoteka, ali kako je najavljeno, kraj nije bio rezervisan samo za jedan bend. „Poslednji sat planirali smo kao zajedničku binu – da se svi koji žele pridruže, muzičari, gosti, da napravimo jednu veliku završnicu“, objašnjava Uzelac. Upravo taj moment, gde se brišu granice između izvođača i publike, dao je večeri dodatni naboj.
Ipak, iza atmosfere stajala je ozbiljna priča. Branka Pavković se već dve godine bori sa malignim tumorom grlića materice, a lečenje u inostranstvu zahteva kontinuirana sredstva. Humanitarna kutija, tombola i svaka donacija tokom večeri bili su konkretan doprinos toj borbi. „Nadamo se da ćemo prikupiti dovoljno sredstava da pomognemo Branki, ali i da podignemo reputaciju samog događaja, kako bi svaki naredni bio još uspešniji“, dodaje Uzelac.
Projekat „12 svirki za 12 života“ zamišljen je kao kontinuirana inicijativa. Jedna svirka mesečno, novi bendovi, novi prostori i novi ljudi kojima je pomoć potrebna. „Imamo u planu još devet svirki ove godine. Ideja je da ovo traje, da možda preraste i u nešto dugoročnije“, kaže ona.
Priča o SvirkeNS počela je pre godinu dana iz vrlo konkretne potrebe. „Iritiralo me je što ne postoji jedno mesto gde možeš da vidiš kompletnu muzičku scenu. Uvek neka svirka promakne, uvek neki događaj ostane ispod radara“, objašnjava Uzelac. „Pošto to nije postojalo, napravila sam ga.“
Od inicijalne ideje o informativnoj platformi, portal je brzo prerastao u mali medij sa intervjuima, emisijama i izveštajima sa terena. „Za godinu dana došli smo do oko 12.000 pratilaca i oko dva miliona pregleda mesečno. I ono što nam je najvažnije – sve je organski. Nema kupljenih pratilaca, to su ljudi koji zaista prate scenu“, ističe ona.
U vremenu kada algoritmi favorizuju trendove i površan sadržaj, takav pristup deluje gotovo kontraintuivno. Ipak, pokazao se kao održiv. „U jednom trenutku sam prestala da razmišljam o tome šta prolazi, a šta ne. Samo sam radila onako kako mislim da treba, kvalitetno i iskreno. I ljudi su to prepoznali“, kaže Uzelac.
U širem kontekstu, ovakvi projekti popunjavaju prazninu koju tradicionalni mediji često ostavljaju. „Imamo medije, ali nam fali kvalitetno obaveštavanje o kulturnoj sceni. Pogotovo o mladim bendovima kojima je podrška najpotrebnija“, dodaje ona, naglašavajući da je jedan od glavnih ciljeva SvirkeNS upravo promocija autorske i lokalne scene.
Zato ovakve večeri imaju višestruki značaj. One nisu samo koncerti, niti samo humanitarne akcije, već mesta susreta, razmene i podrške. Publika ne dolazi samo zbog muzike, već i zbog osećaja da je deo nečega većeg.
Na kraju večeri, kada su se svetla prigušila, a poslednji akordi utihnuli, ostao je utisak da je ovo tek početak. Ne samo za Brankinu borbu, koja i dalje traje, već i za jednu ideju koja se, kako i sama Uzelac kaže, gradi iz svirke u svirku.
Jer ponekad je dovoljno da se ljudi okupe oko dobre muzike i pravog razloga.
O autoru
