(Foto: Glenn Carstens-Peters on Unsplash)
Svakog dana pre odlaska u nabavku, pravim sebi spisak. Danas sam, pored namirnica, pribeležila i novine koje kupujem jednom nedeljno. U pitanju je vikend izdanje.
Ustala sam sa ubeđenjem da je subota, a zapravo je četvrtak. U kom trenutku me je mozak ubacio u vikend mod, ne znam. Moja podsvest negde žuri? Zašto? Svesno, volela bih da vreme malo uspori, da se dani ne listaju kao stranice knjige. Uglavnom, shvatila sam da je danas ipak četvrtak.
Zanimljivo je to što ja svesno želim da usporim vreme, a podsvesno kao da žurim. Dva dana ništa ne znače, bar što se tiče novina. Neke druge misli su me pogurale da se „probudim u suboti” koja je četvrtak. Podsvest me gura napred, ali u trenutku ne razumem šta mi ona poručuje. To mešanje dana ima mnogo dublji koren.
Dok se ručak krčkao, rešila sam enigmu.
Vremenom sam naučila da tumačim svoju podsvest, da je slušam šta mi poručuje. Kao mlađa nisam mnogo obraćala pažnju na te poruke. Živela sam u datom momentu, sada. Svest me je vodila iz jednog u drugi dan, nedelju, mesec, godinu. Više nije tako, jer sa godinama dolazi i zrelost, ali i mnogo tereta koji nosim sa sobom. Brige, problemi i ostale trice i kučine, sve je to u glavi.
I nije do dana, kao što napisah. Sada je i svest postala svesna onih poruka između redova koje joj podsvest pakuje.
Kako bi bilo dobro, nebitno da li je četvrtak ili subota, da osvanem jednog dana kada će mi neko reći: ne brini, sve je pod kontrolom. Imaćeš za sve što poželiš. Više ne živiš u Srbiji.
O autoru
