(Foto: Tom Hermans on Unsplash)
Ako nova literatura počiva na arhivskoj literarnoj građi, ako živi u kući legata, onda neka večno počiva na čemu god ugodnom za večnopočivšeg, taman bilo i na staroj leksici i negdašnjoj fælš-gramatici, i neka joj bude isto tako počivši-ugodno na istoj toj, klasičnoj, mainstream pliš-semantici. Sve novo neka odmah ostari, ne bi li linijom bez otpora zavredelo, i u sve se lektire zanavek zapljunulo i zavelo. Međutim, možda svaka literatura počiva na iskopinama neke stare prethodnice, koja bi se mogla nazvati arhivska literarna građa.
Ta prethodnica, ili ranije iskustvo, tuđe svakako, možda vrši jak uticaj i toliko nas truje da se više nije moguće odupreti. Biće da je u tom slučaju nova literatura apgrejd stare. Modernija, elokventnija, pisana novim formama, stilovima, izrazima, simetrijama, dosetkama, trikovima i kojekakvim muzikalnim poetikama; te, silogistička, nefikcijska, sveprozna, stvarnosna, taman leprozna. Poeziju vidi kao slabost, ili joj imputira nove forme kako bi je jalovom prozom učinila; bar na nju nalikovala.
Ako se proza bavi duhom, ako se poezija bavi dušom, onda nova poetika ima zadatak da se bavi celim čovekom; dakle, i duhom, i dušom, njegovim apsolutom. U toj poetici nije moguće razlikovati prozu i poeziju, jer neće biti sačinjena samo od logike, niti samo od estetike. Logika i estetika postaju jedno, jer iskonski jesu jedno, uostalom, kao svako prabiće. Neki će reći da je u pitanju lirska proza, neki će je nazvati: proezija (proza + poezija), a ja znam da će ta reč – ili pojam za novi fenomen – biti upisana u neku novu leksiku i gramatiku, koja prati novu semantiku. I, jedina kao takva, biće utisnuta u dostojno biće.
O tome će pisati leksikoni i radiće tako dovoljno dugo. Novi leksikoni neće ličiti na nekadašnje, klasične, praktične i pragmatične – jednodimenzionalne. Postaće novi literarni žanr, priznat kao proizvod duha koji je produžetak duše, te da kao takav (duh) tvori i čuva reč i jezik, umetnički izraz i kreaciju, za svaki fenomen, pojam i emociju, koji ne mogu više opstajati samo unutar duše i podsvesti, već se moraju objaviti svojim novim rođenjem.
O autoru
