Foto: John Jennings on Unsplash
Koje su teme Coix poetike?
Biće da je samo jedna tema: Bipolarnost.
A ako je tema bipolarnost, odnosno raspolućenje fenomena bića i njegove percepcije života, postavlja se pitanje ko je u stanju i ima li zrelost opaziti obe strane, oba pola te bipolarnosti? To je pitanje od milion dolara. Jer čitaocu ostaje da ih sam probere, kreira, sklopi, formira, doživi.
U Coix poetici čitalac nalazi resurs koji je višeslojni i multidisciplinarni tekst. To je igra reči kao igra perli, fikcija, kao i odnos raspolućenosti na pojmove: logika i apsurd, merljivo i nemerljivo, misli i osećanja, nebo i zemlja, svetlo i tama, ritam i harmonija, plavo i crveno, boja i šareno, posledica i uzrok, racio i iracio, hemija i alhemija, fizika i metafizika, realizam i nadrealizam, horizontala i vertikala, sredina i suština, prostor i vreme, svest i podsvest, lice i naličje, duh i duša…
Toliko o temama, ostalo je forma.
Kakva je forma Coix poetike?
Tekst obuhvata dualnost fenomena za koje se, igrom reči ili perli, traže pojmovi. A čitalac ima te resurse, te kockice koje sam sklapa i stvara svoju priču, priču koja ima pomiriti suprotnosti i pronaći smisao u celini. I kod svakog ponovnog čitanja imaće drugačiju vizuru, spoj suprotnosti, namiren i shvaćen paradoks, i neki novi mir.
Ovde je na sceni manifest izraza nove forme u poetici i njenoj semantici. Po formi, nova poetika je na tragu hiperteksta, koji ne ide pravolinijski jer nije linearan, koji se zapravo kreće raznim pravcima, odnosno dimenzijama – neki to zovu digresije – možda liči, međutim to je efekat „zečije rupe” (rabbit hole) koja je metafora za nešto što vas, idući raznim putevima jer imate razne pravce slobode, takoreći da ste u lavirintu, dovodi u razna nova, nadrealna stanja, u svet mašte gde ne važi uvek logika, već vrlo često važi apsurd. Pa i Alisa (u Zemlji Čuda) je propala kroz zečju rupu, i znamo šta je sve prošla i doživela.
Elem, do te mere vam se, ovakvim literarnim apsurdom, pažnja može odvući. I odvlači se. Iz perspektive čitaoca to je sasvim slučajno, ali je to jedna od mojih tehnika koja temi književnog dela umanjuje bitnost, apostrofirajući ono što je ostalo, a to je forma. Kada se jednom uđe u „zečiju rupu”, teško se izlazi. Efekat „zečje rupe” čini moj tekst hipertekstom, kao što na internetu kada surfujete, gde je puno klikova na link pa link pa link pa link…, te na kraju ne znate odakle ste krenuli, šta ste hteli ili očekivali, preokupirale su vas nove i nove i nove i nove misli… Ali ovde, u slučaju mojih romana, ja izvlačim čitaoca iz tog lavirinta, takozvanom „veštinom vraćanja iz višestrukih digresija” koje su kadre vratiti vreme unazad, na početak, odnosno poterati ga ulevo, te tako avantura ima kružnu formu.
A znamo da je krug savršena forma. Pa kada je savršena, onda neka zadominira forma nad temom, što jeste suština Coix poetike.
O autoru
Hm, autor mi je intrigantna za čitanje ali i vrlo zahtevan. Jednom rečju, vrlo hieprtekstualno deluje na mene. Baš mi je žao što nisam prisustvovao promociji knjige “Prijatelji metafizike” . Hoće li biti skoro opet nekih intervjua, promocija…?
Poštovani,
u ime Coix tima zahvaljujem vam se na komentaru… očekujemo da se ovih dana iz štampe, u izdanju PAIDEA, pojave još dva, nova romana Gorana Kojadinovića – Coixa (Lena Had i Livia Konstanca) koji če zaokružiti celinu delta romana koji je počinje sa “Prijateljima metafizike”, ima ih ukupno sedam … nisam siguran da ćemo u skorije vreme, do jeseni (septembar/oktobar) organizovati neko slično druženje, bar ne u Novom Sadu… inače sve, do sada objavljene, Coixove romane možete kupiti u Laguninim knjižarama… (Afrički učitelj, Svoja knjiga tuđih utisaka, Artefakti, Davidov proces i naravno Prijatelji metafizike)… ako bude nekih novih dešavanja u vezi sa Coix poetikom a i poneku Coixovu kolumnu moći ćete da pronađete na DOMUS (neposlušnom) radiju…
S poštovanjem
Dragoljub Selaković – moderator dešavanja (Coix tim)