TBF u Novom Sadu. Foto: Aleksandar Savić
Koncert splitskog sastava The Beat Fleet u prepunom novosadskom klubu The Pub protekao je u znaku improvizacije i intenzivne veze sa publikom koja bend prati već godinama. Iako je veče počelo uz neplanirane komplikacije, završilo se kao još jedna potvrda posebnog odnosa TBF-a i novosadske publike.
Zbog kvara na kombiju na putu, bend se na bini pojavio tek oko 21:30. Bez klasične tonske probe, nakon samo petnaestak minuta nameštanja opreme, muzičari su praktično „iz prve“ ušli u set otvarajući ga pesmom „UV zrake“, čime je odmah uspostavljen intenzivan kontakt sa oko 400 prisutnih. Uprkos otežanim okolnostima, zvuk se već do kraja prve pesme stabilizovao, a bend je kroz čitavu set listu koja je obuhvatila presek njihove karijere održao visok nivo energije koja se mogla nepogrešivo izmeriti po reakcijama publike.
Ređali su se „Esej“, „Život je lijep“, „Pozitivan stav“, „Komandant Data“, a onda i epski „Heroji“, dok je „Grad spava“ poslužila kao prilika za hvatanje predaha pred „Uvik kontra“ koja je dodatno podigla atmosferu u prostoru koji je od početka do kraja disao kao jedinstvena celina. Publika je naročito glasno reagovala na „Mater“, „Krist“, „Veseljko“ i „Guzice i sise“. Nastavljajući u veselom afro ritmu, bend prelazi na „Odjeb je lansiran“, a zatim ulazi u podužu improvizaciju tokom koje se „Popcorn“ tema više puta vraćala kao lajtmotiv. Sve je to poslužilo kao uvod u pesmu „Genije“ što je verna publika već prepoznala i sa nestrpljenjem očekivala poznati refren pesme Josipe Lisac. Završnica glavnog dela koncerta kulminirala je pesmama „Malo san maka“, „Smak svita“ i „Fantastična“, uz ponekad prepoznatljive, a nekad i potpuno neočekivane outro improvizacije („Ča smo na ovom svitu“). Bis je doneo još tri numere – „Bog i zemljani“, „Nostalgična“ i „Lud za njom“ – čime je dvočasovni nastup zaokružen tačno u 23:45.
Nakon koncerta, član benda Mladen osvrnuo se na neplanirani zastoj na putu: „Problem je bio banalan, ali nas je zakočio dosta – akumulator na kombiju je otkazao negde posle Karlovca i sve se oteglo skoro dva sata dok nije stigla zamena.“ Ipak, uprkos takvom početku večeri, bend je na bini delovao opušteno i fokusirano.
Govoreći o odnosu sa publikom, Mladen je istakao: „Uvek imamo osećaj kao da bismo pre išli s ljudima na neko roštiljanje nego na koncert – takav je neki porodični vajb. Velika je privilegija što ljudi i dalje dolaze i žele da nas slušaju.“ Posebno je naglasio značaj novosadske publike: „Ovde se za publiku moraš potruditi – i nama je trebalo nekoliko nastupa da se dokažemo, ali kad se to desilo, sve je postalo potpuno prirodno.“
Na pitanje o dugovečnosti benda, dodao je da se suština nije promenila: „Mi smo isti ljudi kao i pre, samo malo teže podnosimo putovanja i manjak sna – ali energija i gušt za svirku su i dalje tu.“
I pored tehničkih izazova na početku, TBF je još jednom pokazao zašto važi za jedan od najkonzistentnijih i najautentičnijih bendova regionalne scene – bez pretencioznosti, izveštačenosti i glamura, ali sa precizno pogođenom atmosferom koja publiku drži od prvog do poslednjeg takta.
O autoru
