Otvaranje KUD Sloboda u Zrenjaninu
Ako je neko i dalje mislio da je Zrenjanin grad u kom se „ništa ne dešava“, jedan događaj ovog 5. maja je dao prilično konkretan kontraargument. Otvaranjem KUD Sloboda, novog nezavisnog kulturnog prostora, scena je dobila mesto koje ne pokušava da imitira postojeće institucije, nego da ih zaobiđe tamo gde zapinju – u brzini, slobodi i direktnom kontaktu sa publikom.
Veče je otvoreno bez prevelike ceremonije, ali sa jasnom porukom. Aleksandar Petrović, jedan od pokretača, rekao je da KUD Sloboda „postoji zato što mora“ – rečenica koja zvuči jednostavno, ali nosi dosta toga između redova. Njihov plan nije samo organizacija događaja, već sistematsko stvaranje nove publike, one koja neće doći slučajno, nego zato što zna zašto dolazi. Najavljeni su izložbeni programi, projekcije, radionice, pa čak i sopstvena pozorišna scena koja je već u izgradnji. Ukratko, ambicija nije mala.
Gabrijela Parigros je taj okvir dodatno pojasnila: „Ovo je privatna inicijativa, bez institucionalnog zaleđa, finansirana sopstvenim sredstvima i uz pomoć ljudi koji veruju da ovakav prostor ima smisla“. Njen možda i najvažniji komentar večeri bio je lične prirode: da je ovo dokaz kako Zrenjanin nije „mrtav grad“, već sredina kojoj nedostaje infrastruktura, a ne energija. Publika koja je ispunila prostor na otvaranju prilično jasno je potvrdila tu tezu.
Otvaranje je obeležila zajednička izložba Asocijacija likovnih umetnika Zrenjanina i Foto kluba CD13, što se pokazalo kao dobar izbor – spoj likovne umetnosti i fotografije kao dve linije koje se prirodno prepliću, ali retko dele isti prostor na ravnopravan način. Rastko Stefanović iz ALUZ-a posebno je istakao značaj same inicijative, naglašavajući da je hrabrost možda i važnija od infrastrukture kada se ovakve stvari pokreću. Njegova poenta je bila jednostavna: ovakvi prostori ne opstaju sami od sebe, već uz podršku zajednice koja ih koristi.
Sličan ton imao je i Aleksandar Žarkov iz CD13, koji je podsetio da njihov klub decenijama traži adekvatan prostor za rad i da je saradnja sa KUD Sloboda logičan korak. Već su imali „vatreno krštenje“ u ovom prostoru i plan je da se kroz izložbe, radionice i gostovanja ta saradnja dalje razvija.
U razgovoru za Domus radio nakon otvaranja, Gabrijela Parigros je bez previše uvoda objasnila kako je sve počelo: „Mislim da je razlog zašto prilično očigledan, ali smo se dogovorili da se ne vraćamo na tu priču, nego da idemo na to kako.“ To „kako“ svodi se na spoj dugogodišnjeg poznanstva i potrebe koja je tinjala još od devedesetih, kada su se, kako kaže, „kao klinci bavili kulturnim dešavanjima, svako na svoju stranu“. Nakon perioda odlazaka i povrataka, odluka je pala prilično lako: „Shvatili smo da je nama ovo mnogo bolja varijanta nego da bežimo bilo gde drugo i da želimo da radimo ono što volimo, uprkos svemu i bez osvrtanja.“ KUD Sloboda je, u tom smislu, manje projekat, a više posledica te odluke da se ostane i gradi lokalno.
Zanimljiv je i njihov odnos prema tajmingu. Dok institucije tokom leta uglavnom usporavaju, ovde se planira obrnuto. „Ovo je apsolutno početak sezone“, kaže Parigros, uz jasnu ideju kome se obraćaju: „Fokusiraćemo se na one koji tokom leta ne znaju šta će od sebe, pre svega na decu i mlade.“ Program će kombinovati umetničke sadržaje i radionice, ali i neformalniji deo koji se seli u dvorište, koje je trenutno u fazi sređivanja. „Letnji program će pre svega biti baziran na sadržaju u bašti“, dodaje ona, uz ambiciju da prostor postane mesto gde se ne dolazi samo na događaj, već i usput, iz navike.
Možda je još rano za velike zaključke, ali prvi utisak je jasan: KUD Sloboda ne pokušava da „oživi scenu“ velikim rečima, nego konkretnim delima. A to je, u ovom kontekstu, verovatno i jedini način da se nešto zaista pomeri.
O autoru
