Izgubljeni slučaj na 44. Majskoj gitarijadi u Požarevcu (Foto: Katarina Šuster)
Požarevac je početkom maja ponovo bio mesto gde se gitare ne slušaju nego osećaju. Ovogodišnja 44. Majska gitarijada još jednom je pokazala ono što svi znamo, ali se retko jasno vidi – domaća scena postoji, diše i ne izvinjava se nikom.
Ove godine festival nosi i jednu dodatnu, tihu tenziju. U gradu u kojem se, kao uostalom i u ostatku Srbije, i dalje osećaju posledice diktature Slobodana Miloševića, muzika nije izgubila kičmu. Gitarijada koja je pre nekoliko godina zamenila tradicionalnu lokaciju u Ljubičevu na obali Velike Morave za Stadion malih sportova u blizini centra Požarevca, ove godine dobila je još jednu novinu. Festival je postao dvodnevni i dosadašnjem datumu 2. maju dodat je i prethodni 1. maj.
Ovaj prvi dan, petak, otvorili su Izgubljeni Slučaj, a zatim su se redom nizali Sora, Kali Juga i Antitela, donoseći različite senzibilitete, ali istu poruku – da autorska muzika i dalje ima šta da kaže.
Drugi deo večeri bio je direktniji i glasniji. Lokalni ska heroji Čvrge su podigli temperaturu, banjalučki Sopot učvrstio ritam, a legendarni Deca Loših Muzičara pokazali zašto iskustvo i dalje znači – ne kao nostalgija, već kao kontinuitet. Svima dobro poznati funk-rock sastav iz Beograda je očekivano i efektno opravdao epitet glavnih zvezda ovogodišnje gitarijade. Gajbraš Tripvud, još jedan lokalni sastav koji je odavno prerastao okvire Požarevca, zatvorio je veče u maniru koji više liči na manifest nego na koncert.
Subota je donela ono zbog čega Majska gitarijada i dalje ima posebnu težinu – takmičarski deo. Tu nema velikih imena da “izvuku” stvar, samo pesme, stav i hrabrost. U konkurenciji mladih bendova, rezultati su bili sledeći:
- Koklok (Požarevac) – prvo mesto
- Anemona (Požarevac) – drugo mesto
- Lardija (Niš) – treće mesto
Ono što je važnije od samog plasmana jeste utisak da nova generacija ne zvuči kao kopija, niti kao kompromis. Ima tu sirovosti, nesavršenosti, ali i autentičnosti koja se ne može naučiti već samo izboriti.
U nastavku večeri nastupili su YADAC, Deminutiv, Viola, Divert, Sunshine i Letu štuke, čime je program dobio širi kontekst, od alternativnih izraza do već etabliranih imena.
Majska gitarijada ove godine nije bila samo festival, bila je podsetnik da scena ne zavisi isključivo od sistema, da infrastruktura može biti okvir, ali ne i sadržaj, i da najvažnije stvari i dalje nastaju tamo gde postoji spremnost da se preuzme rizik. Možda je najveća pobeda ove gitarijade to što je uspela da ostane svoja. U okolnostima koje nisu jednostavne, bez velikih parola i bez potrebe da se bilo kome dokazuje.
Jer kada bend izađe na binu i odsvira pesmu kao da mu od toga zavisi sve, tu više nema prostora za kalkulaciju. A upravo tu počinje bunt.
O autoru
