Foto: Krycheck Cre on Unsplash
Kao malu, učili su me lepom i primerenom ponašanju… kako se hoda, sedi, priča, pozdravlja… Sve sam prihvatala i poštovala, ponašajući se u skladu sa normama. Sve je to ostalo pohranjeno u onim sivim ćelijama (ne znam samo u koliko nijansi). Devojčica treba da ima lepe manire i da bude za primer: kulturna, vaspitana i slatka kao anđeo. Kada odraste, ona treba da zadrži naučeno i da na tom plemenitom temelju izraste u divnu mladu devojku.
Ali kako stasava, ona sve više sama odlučuje kakva želi da bude. Svet koji je okružuje mami je i iskušava. Podložna je promenama, istražuje i želi da proba bar nešto što ‘protokolom’ iz detinjstva nije bilo na meniju. Odmerava, razmišlja, vodi bitke sama sa sobom. Menja se jer odrasta. Možda više i ne želi da bude mali, slatki anđeo. Na prekretnici je. Dvoumi se. U tom preobražaju u ženu, zaokružiće se odrastanje one devojčice.
Kakva će postati? Koliko će je život, ljudi i sredina promeniti? Hoće li ostati nalik onoj devojčici ili će anđelak postati đavolak?
Stanite ispred ogledala i pogledajte se – šta vidite: oreol ili roščiće? Naziru li se bar obrisi onog slatkog deteta? Možda ste stasale baš u takvu ženu, a možda ste postale sušta suprotnost svemu čemu su vas učili. To će drugi videti pre vas; ne može to promaći oku posmatrača. Ne brinite – u svakom anđelu postoji zrnce đavolstva, kao što i đavo u trenucima može biti anđeo.
Ipak, nije sve u oku posmatrača. Vi ste te koje dajete pečat. Svojom voljom i odlukom, postale ste anđeoski đavo ili đavolski anđeo.
O autoru
