Mrak. Vraćam se u 1 sama do stana. Po prvi put to smem i ne plašim se. Ljudi me usput pozdravljaju sa tri prsta, smeju se. Mali lapsus – nije mrak, tek je svanulo.
Od jutra kada su ljudi izašli da glasaju, do sada – dan. Što je padalo, padalo je kratko, a sada svetlost. U redovima osmesi, nekakvo „jedva čekanje“ u pogledima ljudi oko mene. Ljudima ne trebaju bedževi, čuju se invalidska i dečija kolica, ljuljanje katetera, lavež pasa i nekoliko „glasaću iz srca“.
Nikada manje vetra, a većeg strujanja vazduha. Mirno, dostojanstveno. Ni sada nisam sigurna kako se to osećanje naziva. Ali neka bude ovo.
Izvrnuta očekivanja pothranjena prethodnim iskustvima. Desiće se nešto loše. Biće haos, biće neredi, krađe, nepravilnosti, biče sve na šta smo navikli i najgore od svega – biće isto.
I tako ceo dan. Čekaš potvrdu istog, najgoreg. Potajno u dubini duše možda i želiš da ti se desi to najgore, jer si na to spreman. Mi smo osakaćeni.
Trgnem se, shvatim šta radim. Lupim sebi zamišljeni šamar da se probudim i shvatim – danas je taj dan. Okej je što smo spremni na najgore, neće nas ništa iznenaditi. Ali hej, pa možda smem malo i da se nadam, po prvi put mislim da to smem. Smem da udahnem vazduh i u njemu osetim više kiseonika nego inače i da o tome pričam. Pa šta god i da bude, postoji nada. Ne mogu nas o tome slagati, vidimo je i mirišemo. Mnogo nas.
U nestrpljivom čitanju vesti je prošlo nekoliko sati, i konačno – idemo do Sajma. Previđam da je tu balon sa brojem 3, raskrsnica puna ljudi, a oko mene novinari koji čekaju nekakvu novu eru. Ne, nisam pomislila vidi budale, kako se nadamo, kako smo jadni, i šta sad kad pobedi SNS opet, strašno.
Tu moju jadnu agoniju prekinuo je plač i smeh Sanje Kljajić i grupe novinara pored. „Proglasio je pobedu studenata“. Okrećem se, zbunjeno. Što se grlite, pa nismo…. valjda… slobodni?
Kako to i ja i ti, i svi mi slobodni?
Za dalje, znate.
Sve se prelilo u kolo zagrljaja, poljubaca, boja slobode koje je nastavljeno ulicama sve do Trga Slobode.
Po prvi put osećam da nešto smem da želim, nečemu se nadam. Po prvi put me nije strah. Svanulo je.
O autoru
