ArheTipovi (Foto: Gordana Georgijević)
Razgovarali smo sa članovima benda Arhetipovi o autorskoj muzici, lokalnoj sceni, kreativnoj slobodi i tome zašto je danas možda važnije nego ikad stvarati nešto svoje
U trenutku kada se većina lokalne klupske scene oslanja na cover i tribute bendove, novosadski sastav Arhetipovi pokušava da napravi prostor za nešto što je poslednjih godina postalo gotovo marginalizovano — autorski rock bend koji svoju muziku gradi kroz zajednički rad i improvizaciju.
Njihova priča počinje prilično spontano. Zdenko i Boća poznavali su se godinama, još iz vremena kada su zajedno pevali u horu. Posle brojnih iskustava u drugim bendovima i sviranja repertoara koji je često podrazumevao tuđe pesme i tuđa pravila, pojavila se jednostavna ideja: okupiti ljude koji žele da stvaraju svoju muziku.
„Svima nam je bilo preko glave kaver bendova“, kaže Boća. „Sa Zdenkom sam odvojeno pričao o tome da pravimo autorsku muziku i u jednom trenutku smo shvatili da pričamo o istoj stvari. Tako je zapravo sve počelo.“
Prva postava benda okupila se još 2020. godine, a kroz naredne godine Arhetipovi su prolazili kroz promene članova i postepeno tražili svoj konačni zvuk. Ipak, kako kažu, od samog početka ideja je bila jasna: bend postoji zbog autorske muzike.
„Od prve probe smo znali da želimo da radimo svoje stvari“, priča Zdenko. „Nije postojala ideja da budemo kaver bend koji će usput možda napraviti jednu ili dve autorske pesme.“
Vremenom su u bend stigli Vanja i Sloba, donoseći nove uticaje i dodatno oblikujući zvuk benda. Ono što članovi Arhetipova posebno ističu jeste način na koji funkcionišu unutar benda — bez ega, bez borbe za dominaciju i bez strogo podeljenih uloga.
„Kod nas nema priče o tome ko je glavna gitara, ko ritam gitara, ko je važniji“, objašnjava Boća. „Svi sviramo sve. Ako neko ima ideju, cela pesma kreće da se razvija oko toga. Najvažnije je da svako dobije prostor da doprinese.“
Takav pristup posebno je značio Vanji, koji je godinama svirao u kaver bendovima pre nego što je prvi put ozbiljnije ušao u autorsku priču.
„Autorska muzika je za mene bila otkriće“, kaže on. „Prvi put sam imao osećaj da mogu potpuno slobodno da izrazim nešto svoje. U kaver bendovima sam često imao problem jer nisam želeo da sviram stvari identično kao original. Ovde je potpuno drugačije — bend te podstiče da uneseš sebe u muziku.“
Članovi benda kažu da njihove pesme nastaju spontano, kroz džemovanje, improvizaciju i međusobno nadograđivanje ideja. Neko donese osnovni rif ili melodiju, a ostatak benda dalje razvija aranžman.
„Neke pesme su se potpuno promenile kada su došli novi članovi“, kaže Boća. „Najlepše je kada pustiš druge ljude da osete pesmu i daju joj nešto svoje.“
Iako se njihov zvuk može opisati kao spoj hard roka, bluza i progresivnih uticaja, Arhetipovi ne razmišljaju previše o žanrovskim etiketama niti o tome šta je trenutno popularno.
„Mi sviramo ono što bismo i sami voleli da čujemo“, kaže Vanja. „Danas mlađe generacije često nemaju gde ni da čuju takvu muziku. Sve se svelo na nekoliko dominantnih pravaca, a problem je što ljudi više nemaju izbor.“
Upravo taj nedostatak prostora za drugačiju muziku jedna je od tema kojoj su se članovi benda više puta vraćali tokom razgovora. Po njihovom mišljenju, problem nije samo u medijskoj nevidljivosti autorskih bendova, već i u tome što gotovo više ne postoje mesta koja podržavaju lokalnu scenu.
„Fali neki centar za kreativnost“, smatra Vanja. „Neko mesto gde bi se okupljali bendovi, autori i ljudi koji žele da rade nešto svoje. Ne mora to da bude veliki biznis, dovoljno je da bude održivo i da postoji prostor za muziku.“
Boća se priseća perioda kada je novosadska scena ipak imala više prostora za mlade bendove.
„Postojao je klub Error i tadašnje generacije su makar imale gde da sviraju. Danas toga gotovo da nema. Kada odeš u inostranstvo, autorski bendovi su normalna stvar. Kod nas je to i dalje neka borba.“
Ipak, uprkos svim problemima, bend ne deluje obeshrabreno. Naprotiv, upravo publika i reakcije ljudi na koncertima daju im motivaciju da nastave dalje.
Jedan od trenutaka koji posebno pamte bio je nastup sa legendarnim sastavom Petting Blues Band, kada su nastupali kao predgrupa.
„Posle našeg nastupa pola publike je izašlo napolje“, priča kroz smeh Boća. „Mi smo mislili da su svi došli zbog Petting Blues Banda, a oni su kasnije bili u šoku koliko ljudi je zapravo došlo da sluša nas.“
Takve situacije, kažu, pokazuju da publika za autorsku muziku i dalje postoji, samo joj nedostaje prostor da se okuplja i razvija.
„Kad napraviš kvalitet, kvalitet ostane“, dodaje Zdenko. „Koliko će ljudi čuti za to, to je druga stvar. Ali ako napraviš nešto što vredi, nema šanse da potpuno nestane.“
Članovi benda posebno ističu da im muzika nije profesija, već potreba. Svi imaju svoje poslove i obaveze, zbog čega najveći problem često postaje upravo ono što dolazi van same muzike: organizacija nastupa, promocija, društvene mreže, booking i logistika.
„Mi nemamo vremena da budemo i muzičari i menadžeri i PR i booking agencija“, kaže Vanja. „Zato mislim da su platforme koje žele da podrže autorsku scenu danas mnogo važnije nego ranije.“
Uprkos svemu, Arhetipovi ne razmišljaju o odustajanju. Naprotiv, deluje da ih upravo ta sloboda da stvaraju bez pritiska čini sigurnim u ono što rade.
„Kada se rasteretiš toga šta drugi misle i koliko ćeš biti popularan“, zaključuje Boća, „onda se pojave ljudi koji zaista žele da slušaju tvoju muziku. I tu nema fejk emocije.“
O autoru
